SILOVANA ? ? ?

Seksualno nasilje

Seksualno nasilje nije samo privatna (lična) stvar žene. Ono je oduvek služilo kao sredstvo kontrole žena, čime je održavan društveni poredak zasnovan na neravnoteži moći između polova, privilegijama i dominaciji muškaraca.

Seksualno nasilje je opšti naziv za brojne oblike seksualnog ponašanja za koje je karakteristično de se odvijaju bez pristanka, odnosno iznuđeni su primenom sile i/ili pretnje. Seksualno nasilje najčešće uključuje sledeće oblike:

Seksualno uznemiravanje – neželjeno seksualno ponašanje na javnom mestu, koje ženu stavlja u neugodnu situaciju poniženja ili stida (a koje ne mora nužno da uključuje i fizički dodir). Najčešće su to neželjene seksualne primedbe, ponude, šale, opsceni razgovori, ponašanja (izraz lica, pokreti, znakovi rukama), izloženost pornografiji i sl, koji se manifestuju na različitim mestima – na ulici, radnom mestu, u školi, na fakultetu, u gradskom prevozu, restoranu, kafeu....

Seksualno ucenjivanje – predlog ili zahtev usluga seksualne prirode koji je učinjen od strane poslodavca, direktora ili drugog odgovornog lica, kojim se uslovljava promena statusa na radnom mestu, u školi, nekoj organizaciji i sl.

Prisilne seksualne radnje – seksualno ponašanje izvršeno pod prisilom i/ili pretnjom, kao što su neželjeni/prisilni dodiri tela, dodirivanje intimnih delova tela, prisiljavanje na masturbaciju i sl.

Pokušaj silovanja – svaki seksualni pokušaj van volje žene.

Silovanje – neželjeni/nasilni oblici vaginalne, analne i oralne penetracije penisom ili predmetima.

Incest – seksualno zlostavljanje od strane osoba koje su u krvnom srodstvu ili su osobe od poverenja.

 

Drugi oblici seksualnog nasilja su: seksualno ropstvo, prisilna prostitucija, trgovima ženama, seksualna zloupotreba dece i sl.



Cinjenice o seksualnom nasilju
Postoje mnoga verovanja (mitovi) o seksualnom nasilju koja krivicu za silovanje prebacuju sa silovatelja na žrtvu. Razumevanje mitova koji okružuju seksualno nasilje može vam pomoći u oporavku.

Ono što vam se desilo je zločin
Vi ne možete biti krivi za nasilnikovo ponašanje

 
SRANJE:Silovanje je posledica nekontrolisanih seksualnih nagona koje ima silovatelj.

FAKAT:Silovanje nije čin strasti i neizdržive seksualne želje. Silovanje je čin nasilja, dokazivanja moći i kontrole, a ne seksualnosti. Silovateljev cilj je da ponizi ženu i da joj potpuno oduzme ličnu moć. Silovanja su uglavnom planirana i izvršena od strane nepoznatih ili poznanika, onda kad se za to ukaže prilika.

 

SRANJE: Silovatelji su mentalno bolesni ili psihotični i ne mogu se obuzdati.

FAKAT: Ne postoji “tipičan” silovatelj. Muškarci koji su silovali pripadaju svim socio-ekonomskim klasama, nacijama i rasama. Oni su često ugledni, bogati i moćni ljudi, a ne “ljudi sa margine”, pijanci, beskućnici, bolesnici i ne mogu se prepoznati po specifičnom ponašanju. Jako malo silovatelja je mentalno nesposobno i/ili bez dodira sa stvarnošću. Većina silovanja je planirana.

 

(samo je 2% muškaraca optuženih za seksualno nasilje psihijatrijski lečeno) – Home Office Criminal Statistics for England and Wales, 1980.

 

SRANJE: Žrtva je “sama tražila to što je dobila” zato što se ponašala ili je izgledala zavodljivo, zato što je bila nepažljiva, pijana, drogirana, itd.

FAKAT: Niko ne traži da bude zlostavljan/a, povređen/a ili ponižen/a. Ovakav način razmišljanja optužuje žrtvu za ono što joj se dogodilo, umesto nasilnika koji je počinio zločin. Osobe svih starosnih doba, iz svih društvenih slojeva bili/e su mete seksualnog zlostavljanja. Nijedna od njih nije “izazvala” svoje napadače da počine zločin.

 

SRANJE: Kad bi žene prestale da piju, ne bi bile lake mete seksualnih zlostavljača.

FAKAT: Alkohol je oružje koje neki silovatelji upotrebljavaju da bi kontrolisali svoje žrtve i da bi ih učinili nemoćnim. Kao deo svog plana, silovatelj će ohrabrivati žrtvu da pije, ili će identifikovati osobu koja je već pijana. Alkohol nije uzrok silovanja, to je samo jedno od mnogih oružja koje silovatelji koriste. Silovanje bi se desilo i da nije bilo konzumiranja alkohola.

 

SRANJE: Žrtve silovanja najčešće su atraktivne mlade žene.

FAKAT: Svaka žena može biti silovana, bez obzira na izgled, način ponašanja i odevanja ili socijalni status jer je silovanje čin nasilja prema ženama. Često su seksualno zlostavljane žene sa invaliditetom, psihičkim smetnjama ili mentalnim ograničenjima, stare žene, Romkinje, lezbejke, žene smeštene u institucije (zatvore, psihijatrijske bolnice, centre socijalnog staranja). Silovatelj koristi njihovu nemoć.

 

SRANJE: Ako se žrtva nije fizički suprotstavila ili borila sa napadačem, to nije bilo silovanje.

FAKAT: Individualna odluka o tome kako preživeti seksualno nasilje je najbolja moguća odluka za tu osobu i u nju ne treba sumnjati. Niko ne može da tvrdi da razume strah, nasilnikove pretnje, ili druge faktore koji utiču na odluku o ponašanju. Postoje tipovi prisile koji ne ostavljaju tragove. U nekim zakonima silovanje je definisano kao “nedostatak pristanka”, tj. postoje specijalni zakoni koji kažu da žrtva ne mora da se suprostavi nasilniku da bi se to smatralo silovanjem.

(u 87% slučajeva silovanja uključena je pretnja za život žene, a u 50% slučajeva postoji pretnja oružjem)

 

SRANJE: Većina silovatelja su nepoznati žrtvama.

FAKAT: Najveći broj silovanja počinjen je od strane nekog koga žrtva poznaje: komšija, prijatelj, poznanik, kolega, školski drug, muž, partner ili bivši partner.

(u preko 80% žene su silovane od muškarca kojeg poznaju i kome veruju; preko 50% silovatelja su partneri, muževi i bivši muževi)

 

SRANJE: Većina silovanja dešava se u parkovima, mračnim ulicama i usred noći.

FAKAT: Većina silovanja (preko 60% slučajeva) se dešava u poznatom prostoru – u stanu žene ili počinioca. Silovanja se dešavaju u jednakom broju danju i noću.

 

SRANJE: Serijska silovanja nisu česta.

FAKAT: Skoro svaki silovatelj je serijski silovatelj, što znači da je izabrao prisilu, nasilje, pretnje silom itd.... da ponavlja zlostavljanje žena.

 

SRANJE: Ne postoji silovanje u braku. Seksualni odnos sa mužem je bračna dužnost.

FAKAT: Žena u braku/vanbračnoj zajednici ne predstavlja vlasništvo muškarca. Svaka seksualna aktivnost protiv ženine volje, takođe je seksualno nasilje – silovanje.

 

Ako ste preživeli silovanje

- Idite na sigurno mesto.
- Pozovite policiju.
- Pozovite prijateljicu/prijatelja ili clana porodice.
- Sacuvajte fizicke dokaze - ne tuširajte se, ne kupajte se i ne ispirajte vaginu (iako je to ono što biste prvo uradili u tom trenutku).
- Sacuvajte odjecu koju ste nosile u vreme napada.
- Ne pomerajte predmete u prostoru gde se napad dogodio..
- Potražite informacije, savjet i pravnu pomoc u Autonomnom ženskom centru protiv seksualnog nasilja.

 
šta je moguće osećati

Žene koje su preživele seksualno nasilje mogu iskusiti širok spektar osećanja i reakcija. Posle nasilja, kod nekih žena emocije idu iz jedne u drugu krajnost, od burnog ispoljavanja do krajnje kontrole.
Važno je da znate da je to što (tada) osećate i razmišljate normalno

Vaše reakcije su vaš jedini način da se izborite sa zločinom koji je počinjen nad vama

Ne postoje standardne reakcije na seksualno nasilje. Moguće je da prolazite kroz neke ili nijednu od dalje navedenih emocija. Neke od njih imaćete odmah, ili ćete imati odloženu reakciju nekoliko meseci kasnije. Određene situacije, kao što je svedočenje na sudu, lekarski pregledi, slučajni susreti na ulici osoba koje liče na nasilnike, mogu pojačati emocije ili uzrokovati da se ponovo pojave, posle perioda u kojem ste se osećale dobro.

EMOCIJE

ŠOK I UMRTVLJENOST: Osećanje dezorijentisanosti, zbunjenosti, preplavljenost osećanjima; ne znate kako da se osećate ili šta da radite; reagujete na način koji je sličan vašoj reakciji u toku neke druge životne krize: plačete, lako se uzbudite, nervozno se smejete, povlačite se...
Šta možete da uradite: Budite svesni da su to normalne, razumljive reakcije na traumu. Svako se nosi sa krizom drugačije. Razmišljajte o stvarima koje su vam pomogle da prebrodite krize iz prošlosti. Pronađite nekog da vam pomogne da odlučite šta biste želeli da radite i kako biste hteli da organizujete svoje vreme i aktivnosti. Budite saosećajni prema sebi. Dajte sebi vremena da se oporavite.
 
GUBITAK KONTROLE: Osećate kao da je vaš čitav život okrenut naglavačke i da više nikada nećete povratiti kontrolu nad svojim životom; vaše misli i osećanja izgledaju kao da su van vaše kontrole.
Šta možete da uradite: Pokušajte da povratite kontrolu nad svojim životom koliko god je to moguće, čak i kada su u pitanju obični svakodnevne poslove. Potražite informacije koje vam mogu pomoći da sredite svoje misli i osećanja. Pitajte kako su se druge žene izborile sa sličnim situacijama. Pokušajte da donesete što je moguće više svojih odluka. Ovo vam postepeno može pomoći da povratite osećanje kontrole nad svojim životom.
Koristite informacije i pomoć savetodavki ili pravnica/ka.

 STRAH: Strah da se silovatelj može vratiti, strah za vašu opštu fizičku sigurnost, strah da ostanete sami, strah od drugih ljudi ili situacija koje vas mogu podsetiti na ono što vam se desilo; strah od trudnoće ili polnih bolesti;.
Šta možete da uradite: Ako želite društvo, ne oklevajte da pitate nekog od poznatih osoba da budu sa vama dan i noć. Možda ćete želeti da učinite svoju fizičku okolinu sigurnijom (selidba, bolje osiguranje vašeg doma, bolje upoznavanje komšija/nica).

KRIVICA I SAMOOKRIVLJAVANJE: Osećanje da ste mogli, ili da ste trebali da uradite nešto da izbegnete, ili sprečite napad; sumnja u sopstvenu sposobnost za procenjivanje.
Šta možete da uradite: Bez obzira kakva je bila situacija, vi niste tražili da budete povređeni ili zlostavljani. Samookrivljavanje i razmišljanje o tome da ako izbegavate slične okolnosti one vam se neće ponovo desiti, samo su još jedan od pokušaja da se uspostavi kontrola nad situacijom.

IZOLACIJA: Osećanje da vas je ovo iskustvo odvojilo od ostalih ljudi; osećanje da drugi ljudi mogu da pogode da ste bili seksualno zlostavljani samo kad pogledaju u vas; ne želite da opterećujete druge ljude vašim iskustvom.
Šta možete da uradite: Oporavljanje od zlostavljanja može biti vrlo usamljeno iskustvo. Ipak, niste sami u onome što osećate. Možda će vam pomoći da razgovarate sa savetodavkom Autonomnog ženskog centra protiv seksualnog nasilja, koja je radila sa ženama koje su preživele silovanje.

RANJIVOST, NEPOVERENJE: Osećanje da ste ostavljeni na milost i nemilost svojim emocijama ili tuđim postupcima; ne znate kome da verujete; osećanja sumnje i opreza.
Šta možete da uradite: Verujte svom instinktu o tome sa kim želite da razgovarate o onome šta vam se dogodilo. Pokušajte da razgovarate sa ljudima koji su vam bili najpouzdaniji u prošlosti. Izaberite one koji umeju da slušaju i koji ne osuđuju. Osećanja opšte sumnje počeće da se povlače kad počnete da pronalazite ljude kojima možete da verujete.

SEKSUALNI STRAHOVI: Osećate da ne želite seksualne veze; pitate se da li ćete ikada želeti ili ponovo uživati u seksualnim vezama; strah da će vas seksualni odnos podsetiti na silovanje.
Šta možete da uradite: Pokušajte da kažete svom seksualnom partneru/ki gde su vaše granice. Ako vas situacija podseća na napad i vraća vam bolne uspomene, recite to svom/joj partneru/ki. Stavite mu/joj na znanje da je situacija, a ne on ili ona, ono što vraća bolne uspomene. Možda će vam biti prijatnije uz nežnu fizičku pažnju. Recite svom/joj partneru/ki do kog nivoa intimnosti se osećate prijatno.

BJES: Osećanje besa prema napadaču; možete fantazirati o osveti; možete biti besni na svet jer se više ne osećate sigurno; ako ste religiozni, možete osećati bes što vaša vera nije sprečila ono što vam se desilo.
Šta možete da uradite: Prihvatite svoj bes. Razmišljanje o aktima nasilja prema napadaču ne znači da ste vi nasilna ili loša osoba. Vi imate pravo da osećate bes zbog nasilja koje ste preživeli. Možda ćete želeti da razgovarate sa ljudima koji ovo razumeju.

 PREKIDANJE DNEVNIH AKTIVNOSTI: Tokom prvih dana ili nedelja posle napada, možete biti okupirani razmišljanjem o napadu; možete imati teškoće da se koncentrišete, probleme sa spavanjem, promene apetita, možete se trzati na svaki šum, imati fobije, opštu uznemirenost ili depresiju.
Šta možete da uradite: Mada su ovo uobičajne reakcije, mogu biti prilično uznemirujuće. Polako sređujte jednu po jednu situaciju. Neke žene nalaze da im pomaže da pri ruci imaju beležnicu u koju zapisuju osećanja, misli, ideje ili detalje vezane za napad. Držanje misli i osećanja na jednom mestu može ih učiniti lakšim za razumevanje i “preradu”.


 OPORAVAK

Proživljavanje različitih emocija deo je prevazilaženja onoga što vam se dogodilo. Možete se pitati da li ćete ikada “povratiti svoj život”. Možda ne osećate skoro ništa.

Ne postoji pravilan ili pogrešan način zareagovanje na seksualno zlostavljanje
Mnoge žene koje su preživele seksualno nasilje otkrile su da su im prihvatanje same sebe, strpljenje, vreme i podrška drugih pomogli da se oporave.

Profesionalno savetovanje vam može pomoći da se oporavite od psiholoških posledica napada. Takođe vam može pomoći u razrešavanju drugih ličnih i porodičnih problema.

Autonomni ženski centar protiv seksualnog nasilja radio je sa mnogim ženama koje su imale slična iskustva. Dobra savetodavka vas može razumeti i pomoći vam da prebrodite “emocionalni ringišpil” na kojem se nalazite.

Ne postoji “kalendar oporavka” koji vam možemo ponuditi

Različite osobe prolaze kroz faze oporavka na svoje načine, krećući se napred i nazad, iz faze u fazu. Mnoge žene misle da će moći da zaborave napad ako ne budu govorile o njemu. Ovo je pogrešno verovanje.

 Pričanje o napadu oslobađa vas kontrole koju nad vama ima. Pričanjem započinje vaš proces oporavka

Model koji predstavljamo nudi okvir za razumevanje emocija i reakcija koje možete imati dok se oporavljate od napada.

Za više informacija ili podrške obratite se Autonomnom ženskom centru protiv seksualnog nasilja.Nemoj te se ustrucavati!!!



Uobičajene reakcije na traumatične događaje

Šok: Prvih dana ili nedelja, napad može izgledati nestvarno. Možda ćete reagovati umrtvljenošću i tako što nećete ništa osećati. Možda ćete imati i fizičke simptome šoka: osećanje slabosti, mučnine, usporeno kretanje, bledilo. Ovakve reakcije nisu ni pogrešne ni neobične.

Prilagođavanje: Ovo je period kada možete osećati potrebu da negirate i umanjujete značaj napada. Pritisak da “nastavite sa svojim životom” može doći iznutra ili od drugih ljudi. Možda će vam biti lakše da se bavite svojim dotadašnjim uobičajenim aktivnostima, nego intenzivnim i neprijatnim pitanjima povezanim sa napadom. Ovakva reakcija je samoodbrambena i prirodna.

Sekundarna kriza: Za mnoge žene, neki događaji u njihovom životu mogu učiniti ranije mehanizme preživljavanja neefikasnim. Prihvatanje napada može biti jako bolno. Ono što je pre toga izgledalo nestvarno ili bilo negirano, može odjednom postati sasvim stvarno. Žene koje su preživele seksualno nasilje opisuju osećanje depresije i/ili “flashback” ili opsesivno razmišljanje o napadu. Možda ćete mnogo puta preživljavati napad u svojoj glavi. Možda ćete iskusiti osećanja intenzivnog besa. I opet, važno je zapamtiti da su ove reakcije potpuno normalne.

Integracija: Napad vas je promenio, ali usvojivši to iskustvo možete nastaviti sa svojim životom. Možete osećati da ste “preradili” napad i prebrodili misli i osećanja vezana za traumu. Sećanja će ostati, ali se s njima možete suočiti. Ozdravljenje je moguće, međutim, ono zahteva rad na sebi. Možda će vam biti potrebna podrška drugih ljudi i profesionalaca/ki.

 

Zapamtite da su i druge prošle kroz to i da

NISTE SAMI
    *Brinite se o sebi Šta god da osećate, to je u vašoj situaciji razumljivo.
    * Odvojte vreme za sebe i ispunite ga sadržajima koje volite i koji vas opuštaju.
    * Izbegavajte stresne situacije.
    * Okružite se ljudima koje volite.
    * Bavite se fizičkim aktivnostima, ili bar šetajte.
    * Izbegavajte nasilne sadržaje na televiziji.
    * Izbegavajte pijenje aklohola i uzimanje droga, jer to može pojaèati osećanja sa kojima se borite.
    * Pronađite načine da izbacite bes iz sebe (npr. fizičke aktivnosti i/ili kreativni rad i sl).
    * Mislite pozitivno o sebi – vi ste vredni.
    *Brinite o sebi – o drugima ćete brinuti kasnije, ako bude potrebno.

 
Vaša porodica partner/ka i prijatelji/ce boriće se sa svojim osećanjima u isto vreme dok se vi borite sa vašim. I njima će biti potrebna pomoć:

a) oni mogu verovati da će osećanja, ako se ne bude govorilo o njima, nestati,

b) oni mogu pogrešno kriviti vas ili sebe za napad,

c) oni mogu gledati na seksualni napad kao na seksualni čin, pre nego na zločin nasilja

 

Nakon što ste preživeli napad možda se pitate: kome da kažete, ili šta da kažete ljudima važnim u vašem životu.

Takođe, možete biti jako osetljivi na to kako će vam oni odgovoriti.

Roditelji, prijatelji/ce, poslodavci/ke, komšije/nice, vaš partner/ka mogu biti izvor podrške i utehe. Poslušajte svoje srce kad odlučujete kome da se obratite.

Možda ćete brinuti da se previše oslanjate na druge. Razumno je potražiti pomoć u vremenima krize. Ljudi kojima je zaista stalo do vas, želeće da vam pomognu. Ljudima koji iskreno brinu o vama nekada je potrebno reći kako da vam pomognu. Dobro je reći ljudima šta želite od njih. U redu je reći:

“Ne želim da me dodiruješ”.

“Potrebno mi je da me zagrliš”.

“Želim da razgovaram o tome šta se desilo”.

“Ne želim da razgovaram o tome”.

Ako je nekom ko vam je blizak teško da vas podržava ili da se suoči sa napadom na vas, možete ga/je zamoliti da pročita sledeće:
- Verujte joj.

- Uverite je da napad nije njena greška.

- Kažite joj da verujete da je to njeno iskustvo.

- Podržavajte ženu, ali ne preterano